Протекција (комедија у пет чинова)/63
III
ЈУЛКА, САМА
ЈУЛКА (Долази с лева сва уплакана): Дакле заиста сам несрећна! Можда и зато што сам се брзо обрадовала. Мислила сам: Јованка ће ми се смејати, а она ме жали, искрено ме жали, а то ми је горе, сто пута горе! Волела бих кад би ми се смејала. Ал’, ако ми се не смеје она, господин Младен ће ми се извесно смејати, бар у души ће ми се смејати и биће сав срећан што смо га одбили. Ух, сад га већ мрзим! Па онда тамо, ако се вратимо, — Јоцићева, Зора Пајићева, Мица Сосићева, Нада Златићева, и све девојке, смејаће се гласно, нећу моћи ни улицом да прођем. Не, нећу да се враћам; молићу стрица Манојла да останем овде, код њега, у Београду. Нек иду отац и мајка, а ја ћу остати и удаћу се ма за кога, макар то био и старкеља са фарбаним брковима, само да се удам у Београду, само да ми се не смеју.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|