Protekcija (komedija u pet činova)/63
III
JULKA, SAMA
JULKA (Dolazi s leva sva uplakana): Dakle zaista sam nesrećna! Možda i zato što sam se brzo obradovala. Mislila sam: Jovanka će mi se smejati, a ona me žali, iskreno me žali, a to mi je gore, sto puta gore! Volela bih kad bi mi se smejala. Al’, ako mi se ne smeje ona, gospodin Mladen će mi se izvesno smejati, bar u duši će mi se smejati i biće sav srećan što smo ga odbili. Uh, sad ga već mrzim! Pa onda tamo, ako se vratimo, — Jocićeva, Zora Pajićeva, Mica Sosićeva, Nada Zlatićeva, i sve devojke, smejaće se glasno, neću moći ni ulicom da prođem. Ne, neću da se vraćam; moliću strica Manojla da ostanem ovde, kod njega, u Beogradu. Nek idu otac i majka, a ja ću ostati i udaću se ma za koga, makar to bio i starkelja sa farbanim brkovima, samo da se udam u Beogradu, samo da mi se ne smeju.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|