Протекција (комедија у пет чинова)/40
VIII
САВЕТА, САМА
САВЕТА: Е, сад, кад је све овако лепо удешено и свршено, право је да сама себи кажем: Алал ти вера, Савета! Све је то од почетка па до краја моје дело. Ја сам Аћима натерала да престане писати молбе него да се сам дигне министру; ја сам зашла па, гдегод сам чула да министар има рођака или познаника, а ја кукај и преклињи док нисам измамила препоруку. Сва она писма што је Аћим однео министру, ја сам израдила и, Бога ми, да је нешто могло бити, баш бих волела да сам ја ишла и лично министру, јер Аћим није за такве ствари. Али опет, хвала Богу, свршило се све како ваља и како сам ја... (Неко куца) Ју, што ме нешто штрецну срце! Да се није нешто вратио господин Младен? Заборавио још нешто да каже па се вратио. Било би ми некако незгодно.... Извол’те, слободно!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|