◄   VII VIII IX   ►

VIII

SAVETA, SAMA

SAVETA: E, sad, kad je sve ovako lepo udešeno i svršeno, pravo je da sama sebi kažem: Alal ti vera, Saveta! Sve je to od početka pa do kraja moje delo. Ja sam Aćima naterala da prestane pisati molbe nego da se sam digne ministru; ja sam zašla pa, gdegod sam čula da ministar ima rođaka ili poznanika, a ja kukaj i preklinji dok nisam izmamila preporuku. Sva ona pisma što je Aćim odneo ministru, ja sam izradila i, Boga mi, da je nešto moglo biti, baš bih volela da sam ja išla i lično ministru, jer Aćim nije za takve stvari. Ali opet, hvala Bogu, svršilo se sve kako valja i kako sam ja... (Neko kuca) Ju, što me nešto štrecnu srce! Da se nije nešto vratio gospodin Mladen? Zaboravio još nešto da kaže pa se vratio. Bilo bi mi nekako nezgodno.... Izvol’te, slobodno!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.