Протекција (комедија у пет чинова)/39
VII
МАНОЈЛО, затим АЋИМ и САВЕТА
МАНОЈЛО (Сам): Е, ово сам вештачки свршио. Не би га мајци ни један турски дипломата боље свршио. И казао му у очи, а и нисам му казао у очи!
АЋИМ (Улази пажљиво на лева врата. За њим Савета.): Је ли отишао?
МАНОЈЛО: Отишао је!
САВЕТА: Јеси му казао?
МАНОЈЛО: Казао, него!
АЋИМ: Јеси ли му лепим казао?
МАНОЈЛО: Како се узме!
САВЕТА: Или си му казао у очи?
МАНОЈЛО: Управо ја сам му казао лепим, а и нисам му казао лепим; казао сам му у очи, а и нисам му казао у очи; казао сам му да је сувише високо скочио, а и нисам му казао.
АЋИМ: Па онда му ти ниси ништа ни казао?
МАНОЈЛО: Како ништа? Казао сам му све, па квит. С те стране будите мирни.
САВЕТА: А шта каже? Је ли положио адвокатски испит?
МАНОЈЛО: Положио је и сутра путује. Доћи ће после подне да вам каже збогом.
АЋИМ: Е, ако, ако, нека дође. А, овај, Манојло, ја бих имао још један посао. Имам једно писмо и за господин министровог брата. Истина, свршено је све, али кад већ имам писмо зашто га не би однео?
МАНОЈЛО: Па он седи овде, у овој нашој улици, није далеко.
АЋИМ: Па да пођемо, Манојло.
МАНОЈЛО: Да пођемо, зашто да не пођемо. (Гледа у сат) Таман сад ће бити код куће. (Одлазе).
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|