Прехвала/1
| ←Лица | Прехвала Писац: Јован Суботић ПРВИ ПРИЗОР |
Други призор→ |
ПРВИ ЧИН
ПРВИ ПРИЗОР
Гора и шума. Чују се на различних страна гласови ловачких рогова.
СТРАШИМИР (дође нагло у оклопу и кациги):
Ту је!... Никад иије таква била!
Сија јој се на лицу лепота
К’о на небу оно јарко сунце!
Сва ми крв се у жила запали:
Гори, кипи, кључа! Но стишај се
Бурна крви! Стрпи се јошт мало
Усијано срдце! Овај час ће
Донети вам лека и мелема.
Неће сунце за гору заићи,
А она ће бит’ у мојој власти,
На мојима лежаће прсима,
Пиће огањ са мојих устана...
Биће моја... или већ ничија!
О жупану! не хте ми је дати,
Пак и опет тастом ћеш ми бити.
Чекај мало, поносита дево,
Нехтеде ми своје руке дати,
Пак и опет љуба ћеш ми бити!..
Ко у себи јако срдце носи,
И сме срећу на бој изазвати,
Саломиће куле и градове
И саму ће судбу савладати!...
Одкад чекам на згодну прилику,
Па данас ми добро јутро свану.
Од дружтва се свога оддвојила;
Мој је рог на ову страну води...
Овуда ће проћи зацијело.
Сад хајд’ брже, да доведем људе
И поставим овде у заседу,
Па док жупан трчи за јеленом
Дотле ћу му уловит’ кошуту....
(Оде на десну страну.)
|