Prehvala/1
| ←Lica | Prehvala Pisac: Jovan Subotić PRVI PRIZOR |
Drugi prizor→ |
PRVI ČIN
PRVI PRIZOR
Gora i šuma. Čuju se na različnih strana glasovi lovačkih rogova.
STRAŠIMIR (dođe naglo u oklopu i kacigi):
Tu je!... Nikad iije takva bila!
Sija joj se na licu lepota
K’o na nebu ono jarko sunce!
Sva mi krv se u žila zapali:
Gori, kipi, ključa! No stišaj se
Burna krvi! Strpi se jošt malo
Usijano srdce! Ovaj čas će
Doneti vam leka i melema.
Neće sunce za goru zaići,
A ona će bit’ u mojoj vlasti,
Na mojima ležaće prsima,
Piće oganj sa mojih ustana...
Biće moja... ili već ničija!
O županu! ne hte mi je dati,
Pak i opet tastom ćeš mi biti.
Čekaj malo, ponosita devo,
Nehtede mi svoje ruke dati,
Pak i opet ljuba ćeš mi biti!..
Ko u sebi jako srdce nosi,
I sme sreću na boj izazvati,
Salomiće kule i gradove
I samu će sudbu savladati!...
Odkad čekam na zgodnu priliku,
Pa danas mi dobro jutro svanu.
Od družtva se svoga oddvojila;
Moj je rog na ovu stranu vodi...
Ovuda će proći zacijelo.
Sad hajd’ brže, da dovedem ljude
I postavim ovde u zasedu,
Pa dok župan trči za jelenom
Dotle ću mu ulovit’ košutu....
(Ode na desnu stranu.)
|