◄   Позорје 4. Позорје 5. Позорје 6.   ►

Позорје пето


АНЧА, ПРЕЂАШЊЕ


АНЧА: Мајсторице!

ФЕМА: Каква је ово свињаруша! С њом није вредно ни разговарати (пређе к огледалу и почне намештати косу).

АНЧА: Мајсторице!

ФЕМА: Ух, мора човек у несвест да падне (седне на столицу).

АНЧА: Мајсторице, шта ћемо за ручак?

ФЕМА: Ух! (стресе се.)

АНЧА: Мајсторице!

ФЕМА: Ја! Забога! (Треска се на столици).

АНЧА: Мајсторице, вами је зло?

ФЕМА: (ђипи): Та, скоте женски, што си ти, та докле ћеш ме јести? Каква сам ти ја мајсторица, ваљда ти чиним опанке?

АНЧА (загледа се у њу).

ФЕМА: Добро ме гледај, глупавко једна, шта налазиш мајсторско код мене? Јесам ли обучена као фиршкиња?

АНЧА: Па како хоћете да вас зовем?

ФЕМА: Ја да ти кажем, ти ниси служила код ноблеса?

АНЧА: Опростите, ја нисам знала шта ви захтевате.

ФЕМА: Добро, нећу ни ја за вас знати. Вуци ми се испред очију!

АНЧА: А шта ћемо за ручак?

ФЕМА: Кувај макар кремења кад си таква дроља!

АНЧА (у поласку): (Међер је моја мајсторица сасвим изгубила памет!) (Отидне.)

ФЕМА: Уредићу ја другојаче моју кућу, неће се мени такав сауерај правити. Иди ми зови Јована! (Евица отиде.) Проклети паорски род, што је научио, научио; не зна осећати како је леп ноблес.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.