Мило Јововић

Под теретом туге моје срце чами,
К'о у црном мраку заборављен роб,
Из њега се диже болни уздах сами,
Моје су му груди к'о ледени гроб.

Оно нема мира, нити веће бије,
Са бурнијем махом у млађану груд;
Ал' тек једна искра у њему се крије,
Која ублажује моју скромну ћуд.

И док ова искра у срцу ми гори,
Свака ми се горкост претвара у слад,
И сваком се тугом она снажно бори,
Јер моћ искре жарке то је света над.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 11. и 12., у Сомбору, 1. јуна 1904., стр. 265., 266.