Nada (Jovović)
Pod teretom tuge moje srce čami,
K'o u crnom mraku zaboravljen rob,
Iz njega se diže bolni uzdah sami,
Moje su mu grudi k'o ledeni grob.
Ono nema mira, niti veće bije,
Sa burnijem mahom u mlađanu grud;
Al' tek jedna iskra u njemu se krije,
Koja ublažuje moju skromnu ćud.
I dok ova iskra u srcu mi gori,
Svaka mi se gorkost pretvara u slad,
I svakom se tugom ona snažno bori,
Jer moć iskre žarke to je sveta nad.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.
|
Bar, Milo Jovović, „Golub“, broj 11. i 12., u Somboru, 1. juna 1904., str. 265., 266.