Милош Обилић (Јован Суботић)/35
| ←Тринајести призор | Милош Обилић (Јован Суботић) Писац: Јован Суботић ЧЕТРНАЕСТИ ПРИЗОР |
Петнајести призор→ |
ЧЕТРНАЕСТИ ПРИЗОР
Јусуф-паша уђе.
МУРАТ:
Важне мораш да носиш гласове
Необично очи ти севају.
ЈУСУФ-ПАША:
Клањам ти се, честити падишо,
Клањам ти се до земљице црне.
Два су гласа које ти доносим,
Не знам који од ког је важнији.
МУРАТ:
Казуј само, готов сам их чути.
ЈУСУФ-ПАША:
Глас ми наше донеше уходе
Да су Србљи синоћ доконали
Као данас на нас ударити.
МУРАТ:
То ми није глас најповољнији;
Курд-Алија јоште нам не дође.
(К Осману.)
Иди, пашо, и преправи војску,
Ако дођу да смо на тетику.
ОСМАН (оде.)
МУРАТ (к Бајазиту):
Иди и ти дигни јаничаре
Па на прве стани страже, сине!
БАЈАЗИТ (оде.)
МУРАТ (К Јусуфу):
То би била једна од новина...
Хајде сада и другу ми кажи.
ЈУСУФ-ПАША:
Пребеже нам Обилић војвода!
МУРАТ (зачуђен):
Је л’ истина? Та није могућно!
ЈУСУФ-ПАША:
Истина је. Ето га пред врати.
МУРАТ:
А што га је амо дотерало?
ЈУСУФ-ПАША:
Кад цар Лазар моје писмо доби
Издајицом назва га пред свима.
А он сада да му се освети
Дође теби да га под скут примиш.
МУРАТ (весело):
Но и та ми жеља се испуни.
Пазите га к’о најбољег друга,
Поштујте га к’о да круну носи.
Са њиме смо Србију добили.
ЈУСУФ-ПАША:
Хоћеш ли га пред себе пустити?
МУРАТ:
Како можеш и питат’, везиру!
Нека дође: уведи га само.
ЈУСУФ-ПАША (изиђе.)
МУРАТ:
Кажу људи да је Лазар мудар.
Али мало мудрости показа
Кад на једно душманина писмо
Десну себи сам одсече руку.
|