Милош Обилић (Јован Суботић)/34
| ←Дванајести призор | Милош Обилић (Јован Суботић) Писац: Јован Суботић ТРИНАЕСТИ ПРИЗОР |
Четрнајести призор→ |
ТРИНАЕСТИ ПРИЗОР
Шатор цара Мурата. Цар Мурат, Осман, Бајазит.
МУРАТ (Осману):
Шта ти јавља Ибрахим из Босне?
ОСМАН:
Да Бошњаци неће на Косово.
МУРАТ:
А из Рашке доби л’ какве вести?
ОСМАН:
Мусић живо своју купи војску.
Досад и он биће на Косову.
МУРАТ:
Зар Халилу не пође за руком
Добити га, или задржати?
ОСМАН:
Ниједно му средство не поможе.
МУРАТ:
С Бранковићем стојимо на чисто?
ОСМАН:
Јуче нам је наново јавио
Да ће држат’ што је обећао.
Кад се војске у боју сукобе
Он ће своје из боја извести.
МУРАТ:
О Милошу ништа не дознасте?
Шта учини писмо Јусуфово?
ОСМАН:
Од ухода толико дознасмо
Да сви мисле да је издајица.
МУРАТ:
Мислиш ли ти, везиру, држати
Бранковићу што си обећао?
ОСМАН:
Мислим ЧИНИТ’ како ми се свиди!
МУРАТ:
Пак како се можеш надат’, да ће
Он држати што је обрекао?
А шта ако та цела издаја
Буде само једна вешта варка
Да нас њоме на замку навуку?
Та издаја сувише је грозна
Да би могла бити истинита!
ОСМАН:
По том судим да ће реч држати,
Што је и онда за круном ишао
Кад Лазара Срби изабраше:
А у ком се мисао залеже,
Да понети златну круну може,
И умреће отрест’ је се неће.
МУРАТ:
Он је силан у земљи властслин?
ОСМАН:
У бој води дванајест хиљада,
Све коњика, живе жеравице.
МУРАТ:
Обилића доби ми, везиру,
Па ћу ти га златом одмерити.
Док Лазару Обилић остане
Наша рука њега не победи.
ОСМАН:
Што могосмо оно учинисмо.
МУРАТ:
Но сад само да нам Бог помогне;
Косово је поље знаменито.
На њему је усуд закопао
Златне кључе од два славна града
Од Будима и од Цариграда;
Ко добије бојак на Косову
И те златне добиће кључеве.
|