Краљ Вукашин/09

ЧИН ДРУГИ

ПОЈАВА IV

ПОЈАВА IV
Рацко и Јелена.

РАЦКО:
Св’јетла госпо, по налогу твоме
Отјеран је Видоје из стана.
ЈЕЛЕНА:
Ха, већ једном! чисто сад одишем,
Куд год бих се кренула, тај човјек
Преда мном би свагда искрснуо,
Да ме само подсјети на дјело
Кому желим да отупим спомен.
Нека иде. Крив је и он доста,
Више можда са свог малодушја
Но са злоће, ал’ је крив; нек иде.
Шта посланик ради?
РАЦКО:
Обилази
По табору, и војводе главне
На мир живо наговара.
ЈЕЛЕНА:
Немир
Ув’јек био са његовим духом!
А ако га послушао Лазар,
Погинуо од невјерне руке
Која смакну и мојега сина.
Дај ми коња, Рацко, и у пратњу
Поуздана два три коњаника;
Па достави мојим пријатељ’ма
Да их чекам на састанак тамо
Покрај Струме. Одмах нека дођу.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 121 година.