Краљевска прокламација од 20. октобра 1918.

ЈУГОСЛОВЕНИМА

Неји код Париза, 7. (20.) октобра 1918

БРАЋО!

Кад сам дознао данас за мужевски и праведни одговор великога Предсједника Сједињених Америчких Држава нашем вјековном непријатељу Аустрији: кад сам видио проглашено право слободе и уједињења Југословена, узбудио сам се од радости пред правдом, учињеном онима од нашега племена, који су за то страдали и мучили се у Домовини и изван ње. Кад сам, крајем јула 1914., објавио рат Аустрији, рекао сам: „Тржим мач за уједињење Југословена“. Борих се до живота и скрхана мача, па ипак, ево, Богу свава, видјех остварење мојих замисли, видјех Југославију једру, ослобођену. Замишљам је већ велику, напредну и просвијећену, како се развија у демократском духу на удивљење цивилизације и слободних људи. Ево ме, браћо, данас ево пао вазда с вама и уз вас.

Југославија не може се замислити без свих Словенаца, Хрвата и Срба.

У нашој Црној Гори, добро знате, од давнина живе најбољи Срби и Југословени. Њихова прошлост, њихове муке и њихове борбе познате су цијелом свијету као и вама. Нема народа који је претрпео толико мука и јада у борби за драгу слободу.

Браћо, са највећим заносом, радошћу и одушевљењем данас свечано изјављујем да желим — а увјерен сам да исту жељу има и сав мој вјерни народ у Црној Гори — да и наша мила Црна Гора буде саставан дио Југославије, да часно уђе у југословенску заједницу, као што је часно и до краја за њу ратовала и страдала. Желим, да се сложимо и братски уредимо у југословенску конфедерацију, у којој ће свак сачувати своја права, своју вјеру, уредбе и обичаје, и у којој нико неће смјети наметати првијенство, већ да сви будемо једнаки у чедрим њедрима мајке Југославије, те да свак братски и сложно ради на њену напретку и величини у друштву слободних и просвијећених народа.

Радуј се, мајко Југославијо, овоме доживљеноме дану и ти у њој. Народе, око поноситих наших гора Триглава, Велебита, Биокова и Ловћена горе, и оно лијепе свете српске Фрушке Горе, Авале, Романије и Велеша! И радујмо се васкрсу независности браће Чехо-Словака и много напаћених Пољака! Зажелимо подизање Русије од страшнога њеног пада, да се брзо освијести и исправи, и да види нас, своју, млађу браћу, сједињену и радосну у стеченој слободи!

Поздравимо спори повратак Алзаса и Лорена великој и благородној им Отаџбини! Славна Италија убрзо се загрлила са потлаченом дјецом. Нека златна слобода сијне свијема који су за њом чезнули.

Поздрав свој драгој браћи Југословенима од стране дугонапаћеног, а данас најсрећнијег и најрадоснијег Југословенина — Краља Црне Горе.

ЖИВИО ПРЕДСЈЕДНИК ВИЛСОН!

ЖИВЈЕЛИ САВЕЗНИЦИ!

НИКОЛА С. Р.

Предсједник Министарстког Савјета, Министар Спољних Послова сердар ЕВГЕНИЈЕ ПОПОВИЋ с. р.

Министар Финансија и Грађевина М. ВУЈОВИЋ с. р.

Министар Унутрашњих Послова, Заступник Министра Војног НИКО ХАЈДУКОВИЋ с. р.

Министар Прпсвјете и Црквених Послова, Заступник Министра Правде Д-Р ПЕРО Ђ. ШОЋ с. р.

Извори

Глас Црногорца, бр. 56 од понедељка 8. октобра 1918.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола I Петровић, умро 1921, пре 103 године.