Краљевска прокламација од 20. октобра 1918.
ЈУГОСЛОВЕНИМА
Неји код Париза, 7. (20.) октобра 1918
БРАЋО!
Југославија не може се замислити без свих Словенаца, Хрвата и Срба. У нашој Црној Гори, добро знате, од давнина живе најбољи Срби и Југословени. Њихова прошлост, њихове муке и њихове борбе познате су цијелом свијету као и вама. Нема народа који је претрпео толико мука и јада у борби за драгу слободу. Браћо, са највећим заносом, радошћу и одушевљењем данас свечано изјављујем да желим — а увјерен сам да исту жељу има и сав мој вјерни народ у Црној Гори — да и наша мила Црна Гора буде саставан дио Југославије, да часно уђе у југословенску заједницу, као што је часно и до краја за њу ратовала и страдала. Желим, да се сложимо и братски уредимо у југословенску конфедерацију, у којој ће свак сачувати своја права, своју вјеру, уредбе и обичаје, и у којој нико неће смјети наметати првијенство, већ да сви будемо једнаки у чедрим њедрима мајке Југославије, те да свак братски и сложно ради на њену напретку и величини у друштву слободних и просвијећених народа. Радуј се, мајко Југославијо, овоме доживљеноме дану и ти у њој. Народе, око поноситих наших гора Триглава, Велебита, Биокова и Ловћена горе, и оно лијепе свете српске Фрушке Горе, Авале, Романије и Велеша! И радујмо се васкрсу независности браће Чехо-Словака и много напаћених Пољака! Зажелимо подизање Русије од страшнога њеног пада, да се брзо освијести и исправи, и да види нас, своју, млађу браћу, сједињену и радосну у стеченој слободи! Поздравимо спори повратак Алзаса и Лорена великој и благородној им Отаџбини! Славна Италија убрзо се загрлила са потлаченом дјецом. Нека златна слобода сијне свијема који су за њом чезнули. Поздрав свој драгој браћи Југословенима од стране дугонапаћеног, а данас најсрећнијег и најрадоснијег Југословенина — Краља Црне Горе. ЖИВИО ПРЕДСЈЕДНИК ВИЛСОН! ЖИВЈЕЛИ САВЕЗНИЦИ! |
Извори
уреди- Глас Црногорца, бр. 56 од понедељка 8. октобра 1918.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола I Петровић, умро 1921, пре 103 године.
|