Кастел
| Кастел Писац: Мирко Королија |
У сени стења и уз две три красне
пиније, пуст се диже кастел стари;
ту гдекад талас долети и прасне
и пратећи га галеб прокрстари.
Када дан оде у тешкој омари,
ту клавицембал не шуми и страсне
не звоне песме; туд прођу рибари,
певајућ’ сетно у вечери касне.
Тад струни бледе руже кастел давни,
као да тихо уздахне што не сме
свој жал да каже... И даље сијече,
усамљен тако, хоризонат тавни;
док лађа пуна сутона и песме
мирно се губи у суморно вече.
Извор уреди
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 245.
|