Кастел

Кастел Писац: Мирко Королија

У сени стења и уз две три красне
пиније, пуст се диже кастел стари;
ту гдекад талас долети и прасне
и пратећи га галеб прокрстари.

Када дан оде у тешкој омари,
ту клавицембал не шуми и страсне
не звоне песме; туд прођу рибари,
певајућ’ сетно у вечери касне.

Тад струни бледе руже кастел давни,
као да тихо уздахне што не сме
свој жал да каже... И даље сијече,

усамљен тако, хоризонат тавни;
док лађа пуна сутона и песме
мирно се губи у суморно вече.

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 245.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мирко Королија, умро 1934, пре 90 година.