Kastel
| Kastel Pisac: Mirko Korolija |
U seni stenja i uz dve tri krasne
pinije, pust se diže kastel stari;
tu gdekad talas doleti i prasne
i prateći ga galeb prokrstari.
Kada dan ode u teškoj omari,
tu klavicembal ne šumi i strasne
ne zvone pesme; tud prođu ribari,
pevajuć’ setno u večeri kasne.
Tad struni blede ruže kastel davni,
kao da tiho uzdahne što ne sme
svoj žal da kaže... I dalje siječe,
usamljen tako, horizonat tavni;
dok lađa puna sutona i pesme
mirno se gubi u sumorno veče.
Izvor uredi
- Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 245.
|