Зимска ноћ (Драгутин Илић)
| Зимска ноћ (1895) Писац: Драгутин Илић |
Широка поља, простране равни,
Гола вам недра сакрива снег;
Покров је бело обвио давно
Зелену дољу и стрми брег.
Северац хладни, што озго душе,
Леденим дахом засипа студ,
По пустом друму, к’о облак тамни,
Гаврани гачу, слетају свуд.
А за гором, из тамнине,
Лагано се месец диже,
Бледи путник из даљине
Покојници земљи стиже.
Над покровом раширеним,
Сетна лица плови он,
А северац хладни душе
Самртничке песме звон:
„Где су дани
Обасјани,
Шаренила љупки свет?
Где се скрило
Зеленило
И птичице звучних лет?
Где пролеће оде красно,
Топла лета где је чар?
И сунашце где је јасно,
Шта угаси лета жар?
Ах, ничега вечног није,
Само стоји хладна ноћ,
Што ће живот да покрије,
Којој ћемо листом поћ!”
Тако север хладни звижди и завија,
За облаке сиве бледи месец тоне;
Оголело дрвље гиба се и нија,
Као да се дуси очајнички гоне.
Под покровом хладним утрнуло све је,
К’о пламичак слаби пред ненадним дахом,
Над умрлом земљом снег лагано веје
И засипа мрца са леденим прахом.
Загреб, 14. нов. 1895.
Извор уреди
- 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 22, стр. 675.
|