Zimska noć (Dragutin Ilić)
| Zimska noć (1895) Pisac: Dragutin Ilić |
Široka polja, prostrane ravni,
Gola vam nedra sakriva sneg;
Pokrov je belo obvio davno
Zelenu dolju i strmi breg.
Severac hladni, što ozgo duše,
Ledenim dahom zasipa stud,
Po pustom drumu, k’o oblak tamni,
Gavrani gaču, sletaju svud.
A za gorom, iz tamnine,
Lagano se mesec diže,
Bledi putnik iz daljine
Pokojnici zemlji stiže.
Nad pokrovom raširenim,
Setna lica plovi on,
A severac hladni duše
Samrtničke pesme zvon:
„Gde su dani
Obasjani,
Šarenila ljupki svet?
Gde se skrilo
Zelenilo
I ptičice zvučnih let?
Gde proleće ode krasno,
Topla leta gde je čar?
I sunašce gde je jasno,
Šta ugasi leta žar?
Ah, ničega večnog nije,
Samo stoji hladna noć,
Što će život da pokrije,
Kojoj ćemo listom poć!”
Tako sever hladni zviždi i zavija,
Za oblake sive bledi mesec tone;
Ogolelo drvlje giba se i nija,
Kao da se dusi očajnički gone.
Pod pokrovom hladnim utrnulo sve je,
K’o plamičak slabi pred nenadnim dahom,
Nad umrlom zemljom sneg lagano veje
I zasipa mrca sa ledenim prahom.
Zagreb, 14. nov. 1895.
Izvor uredi
- 1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 22, str. 675.
|