Зимска ноћ (Драгутин Илић)

Зимска ноћ  (1895)  Писац: Драгутин Илић

Широка поља, простране равни,
Гола вам недра сакрива снег;
Покров је бело обвио давно
Зелену дољу и стрми брег.
Северац хладни, што озго душе,
Леденим дахом засипа студ,
По пустом друму, к’о облак тамни,
Гаврани гачу, слетају свуд.
А за гором, из тамнине,
Лагано се месец диже,
Бледи путник из даљине
Покојници земљи стиже.
Над покровом раширеним,
Сетна лица плови он,
А северац хладни душе
Самртничке песме звон:
„Где су дани
Обасјани,
Шаренила љупки свет?
Где се скрило
Зеленило
И птичице звучних лет?
Где пролеће оде красно,
Топла лета где је чар?
И сунашце где је јасно,
Шта угаси лета жар?
Ах, ничега вечног није,
Само стоји хладна ноћ,
Што ће живот да покрије,
Којој ћемо листом поћ!”

Тако север хладни звижди и завија,
За облаке сиве бледи месец тоне;
Оголело дрвље гиба се и нија,
Као да се дуси очајнички гоне.
Под покровом хладним утрнуло све је,
К’о пламичак слаби пред ненадним дахом,
Над умрлом земљом снег лагано веје
И засипа мрца са леденим прахом.

Загреб, 14. нов. 1895.

Извор

• 1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година I, број 22, стр. 675.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.