Женидба и удадба/22
- УГЛЕД 4.
ОТАЦ, ПРЕЂАШЊИ
ОТАЦ: Шта је то, децо, ви као да се свађате, јао, јао!
МУЖ (оцу): Гди су новци?
ЖЕНА (мужу): Гди је капа?
ОТАЦ: Ког врага, шта је то?
МУЖ: Јесте ли ми при прстену обећали да ћете ми новце, кад оћу, положити?
ЖЕНА: Јеси ли ти мени казао да ми код тебе неће ништа фалити?
МУЖ: Је л’ то лепо?
ЖЕНА: Је л’ то поштено?
ОТАЦ: Овде мора човек да има три главе да вас разуме.
ЖЕНА: Гледајте, тато, молим вас, ни капу ми није купио, а камоли што друго!
МУЖ: Зато треба новце напред искати, а не да га после вуку за нос као магарца.
ОТАЦ: Јесте ли ви, децо, полудили?
МУЖ: Замазати човеку очи, па онда „на, рâни глобу“.
ЖЕНА: Назвао се тобож муж, па ни капу није вредан да купи.
МУЖ: Ти да ћутиш кад ја говорим!
ЖЕНА: О, како да није! Ја да ћутим, а он може говорити што оће.
МУЖ: Ја сам старији.
ЖЕНА: То ми је брига! Море, све ћу да кажем.
МУЖ: Доста!
ЖЕНА: Доста ти!
ОТАЦ: Децо, то ништа не ваља.
МУЖ: А ваља ли да обећате, па да преварите?
ЖЕНА: Је ли лепо да жени ни капу не купиш?
МУЖ: Ви сте ми отац!
ЖЕНА: Ти си ми муж!
ОТАЦ: Да вас враг носи, ја с вама не могу на крај изићи! (Отиде.)
ЖЕНА: Ето и оца ми отерао, јошт мало па ћеш и мене.
МУЖ: Море, жено, шта си ти почела?
ЖЕНА: А шта си ти толико узео једити ме?
МУЖ: Престани једанпут, море, то није лепо.
ЖЕНА: Да престанем; а гди је капа, а оћеш да идем довека у венчаним аљинама?
МУЖ: Та убио те Бог, тако да ти кажем, шта си донела, те си напала толико!
ЖЕНА: Тако! Изврћи само. Боље кажи: нећу да ти купим.
МУЖ: Па нећу, знаш.
ЖЕНА: Немој.
МУЖ: Нећу, да видим шта ћеш чинити.
ЖЕНА: О, како ти лепо стоји кад се накострешиш.
МУЖ: Бре, батине теби, па би била другојачија.
ЖЕНА: Неће да те Бог нанесе да пробаш, па би запамтио како се жена бије.
МУЖ: Јес чула?
ЖЕНА: Шта јес чула, шта је?
МУЖ: Оћеш престати, или нећеш?
ЖЕНА: Видиш ти, као да га се неко боји!
МУЖ: Оћеш престати, питам ја тебе?
ЖЕНА: Муж жени ни капу! О, о, о! Та смеје ти се свет, знаш ли, море?
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|