◄   УГЛЕД 2 УГЛЕД 3. УГЛЕД 4   ►



УГЛЕД 3.

ПРОВОДАЏИЈА, ПРЕЂАШЊИ

ПРОВОДАЏИЈА: Слуга сам, слуга; како сте? Како се, то јест, наодите?

МУЖ: Врло добро, као што сте ми обрицали.

ЖЕНА: Да га ђаво носи, који ме је свезао!

ПРОВОДАЏИЈА (слеже раменима): Стара песма, то јест.

ЖЕНА: Гди су каруце, а гди су оне воденице, виногради, она силна рâна? Лажљива траго!

МУЖ (проводаџију): Напоље из куће!

ЖЕНА: Чекај да му кажем како ће свет варати. (Подражава му.) „Охо, снао, гле каквог сам ти момка довео; да видиш док му у кућу уђеш; хе, све је пуно и красно!“ Је л’ ово та фаљена кућа? Срам да те буде!

ПРОВОДАЏИЈА: Али молим, то јест.

МУЖ: Лепу сте ми прилику препоручили! Није прошло ни шест недеља, пак гле што чини.

ПРОВОДАЏИЈА: Ви сте још срећни, то јест, други почну одма девети дан.

МУЖ: Тако ви радите? Напоље из куће!

ЖЕНА: Напоље!

(Проводаџија побегне.)

МУЖ: Проклет био кад је ступио на мој праг!

ЖЕНА: Лепо ме је уредио!

МУЖ: Тебе је уредио!

ЖЕНА: Ни капу жени, о свете!

МУЖ: Да ти враг носи капу!

ЖЕНА: Па, ајде, купи, де, што не купиш!

МУЖ: Доста!

ЖЕНА: А, то умете! Псовати, викати, ту сте неисказани.

МУЖ: Видиш ли онај штап тамо?

ЖЕНА: Ја знам, друго ниси ни научио него псовати и тући.

МУЖ: Доста!

ЖЕНА: А зашто доста? Због једне тричаве капе да се морамо свађати.

МУЖ: Доста, кад ти кажем!

ЖЕНА: Нећу да ћутим, знаш!

МУЖ: Оћеш ли да почнем другојачије?

ЖЕНА: Само пробај, пак ћеш видити шта ће бити. Срам да те буде!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.