Женидба и удадба/21
- УГЛЕД 3.
ПРОВОДАЏИЈА, ПРЕЂАШЊИ
ПРОВОДАЏИЈА: Слуга сам, слуга; како сте? Како се, то јест, наодите?
МУЖ: Врло добро, као што сте ми обрицали.
ЖЕНА: Да га ђаво носи, који ме је свезао!
ПРОВОДАЏИЈА (слеже раменима): Стара песма, то јест.
ЖЕНА: Гди су каруце, а гди су оне воденице, виногради, она силна рâна? Лажљива траго!
МУЖ (проводаџију): Напоље из куће!
ЖЕНА: Чекај да му кажем како ће свет варати. (Подражава му.) „Охо, снао, гле каквог сам ти момка довео; да видиш док му у кућу уђеш; хе, све је пуно и красно!“ Је л’ ово та фаљена кућа? Срам да те буде!
ПРОВОДАЏИЈА: Али молим, то јест.
МУЖ: Лепу сте ми прилику препоручили! Није прошло ни шест недеља, пак гле што чини.
ПРОВОДАЏИЈА: Ви сте још срећни, то јест, други почну одма девети дан.
МУЖ: Тако ви радите? Напоље из куће!
ЖЕНА: Напоље!
(Проводаџија побегне.)
МУЖ: Проклет био кад је ступио на мој праг!
ЖЕНА: Лепо ме је уредио!
МУЖ: Тебе је уредио!
ЖЕНА: Ни капу жени, о свете!
МУЖ: Да ти враг носи капу!
ЖЕНА: Па, ајде, купи, де, што не купиш!
МУЖ: Доста!
ЖЕНА: А, то умете! Псовати, викати, ту сте неисказани.
МУЖ: Видиш ли онај штап тамо?
ЖЕНА: Ја знам, друго ниси ни научио него псовати и тући.
МУЖ: Доста!
ЖЕНА: А зашто доста? Због једне тричаве капе да се морамо свађати.
МУЖ: Доста, кад ти кажем!
ЖЕНА: Нећу да ћутим, знаш!
МУЖ: Оћеш ли да почнем другојачије?
ЖЕНА: Само пробај, пак ћеш видити шта ће бити. Срам да те буде!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|