◄   УГЛЕД 3 UGLED 4. УГЛЕД 5   ►



UGLED 4.

OTAC, PREĐAŠNjI

OTAC: Šta je to, deco, vi kao da se svađate, jao, jao!

MUŽ (ocu): Gdi su novci?

ŽENA (mužu): Gdi je kapa?

OTAC: Kog vraga, šta je to?

MUŽ: Jeste li mi pri prstenu obećali da ćete mi novce, kad oću, položiti?

ŽENA: Jesi li ti meni kazao da mi kod tebe neće ništa faliti?

MUŽ: Je l’ to lepo?

ŽENA: Je l’ to pošteno?

OTAC: Ovde mora čovek da ima tri glave da vas razume.

ŽENA: Gledajte, tato, molim vas, ni kapu mi nije kupio, a kamoli što drugo!

MUŽ: Zato treba novce napred iskati, a ne da ga posle vuku za nos kao magarca.

OTAC: Jeste li vi, deco, poludili?

MUŽ: Zamazati čoveku oči, pa onda „na, râni globu“.

ŽENA: Nazvao se tobož muž, pa ni kapu nije vredan da kupi.

MUŽ: Ti da ćutiš kad ja govorim!

ŽENA: O, kako da nije! Ja da ćutim, a on može govoriti što oće.

MUŽ: Ja sam stariji.

ŽENA: To mi je briga! More, sve ću da kažem.

MUŽ: Dosta!

ŽENA: Dosta ti!

OTAC: Deco, to ništa ne valja.

MUŽ: A valja li da obećate, pa da prevarite?

ŽENA: Je li lepo da ženi ni kapu ne kupiš?

MUŽ: Vi ste mi otac!

ŽENA: Ti si mi muž!

OTAC: Da vas vrag nosi, ja s vama ne mogu na kraj izići! (Otide.)

ŽENA: Eto i oca mi oterao, jošt malo pa ćeš i mene.

MUŽ: More, ženo, šta si ti počela?

ŽENA: A šta si ti toliko uzeo jediti me?

MUŽ: Prestani jedanput, more, to nije lepo.

ŽENA: Da prestanem; a gdi je kapa, a oćeš da idem doveka u venčanim aljinama?

MUŽ: Ta ubio te Bog, tako da ti kažem, šta si donela, te si napala toliko!

ŽENA: Tako! Izvrći samo. Bolje kaži: neću da ti kupim.

MUŽ: Pa neću, znaš.

ŽENA: Nemoj.

MUŽ: Neću, da vidim šta ćeš činiti.

ŽENA: O, kako ti lepo stoji kad se nakostrešiš.

MUŽ: Bre, batine tebi, pa bi bila drugojačija.

ŽENA: Neće da te Bog nanese da probaš, pa bi zapamtio kako se žena bije.

MUŽ: Jes čula?

ŽENA: Šta jes čula, šta je?

MUŽ: Oćeš prestati, ili nećeš?

ŽENA: Vidiš ti, kao da ga se neko boji!

MUŽ: Oćeš prestati, pitam ja tebe?

ŽENA: Muž ženi ni kapu! O, o, o! Ta smeje ti se svet, znaš li, more?


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.