Душан Силни/22

Душан Силни
Писац: Милорад Поповић Шапчанин
ПОЈАВА 13

ПОЈАВА 13
КРАЉ, КРАЉИЦА с пратњом, ВУКАШИН, БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ.

КРАЉИЦА (поклони се Краљу):
Данас је била с нама у лову и срећа.
ДУШАН:
А на чијем коњу?
КРАЉИЦА:
На чијем? На мом. Црног великог медведа устрелили смо.
ВУКАШИН (који је мећутим ушао с Бранком и чуо последње краљичине речи, лукаво, за се, погледав са стране Бранка):
И ми смо довели једног уловљеног тривалског вука али живог.
ДУШАН (оштро):
Позвасмо нашег властелина Бранка да отворено краљу каже своју реч.
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ:
Господине краљу, толика милост!
ДУШАН:
Је ли властела српска потпуно спремнаа за крунисање?
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ (застане мало; одлучно):
Потпуно, господиие краљу!
ДУШАН:
Расположење?
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ (погледав сумњиво Вукашина):
Радост и весеље. Сјајност спреме превазићи ће даљину очекивања.
ДУШАН (пружи му руку):
Дакле су неосновани гласови који казују противно? (Погледав у Вукашина.)
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ:
Неосновани.
ДУШАН:
Ипак господин Ћесар ваља да има једно око увек будно. (Вукашин се поклони.)
БРАНКО МЛАДЕНОВИЋ:
А друго будно око, господине краљу, биће моје. (Поклони се и он.)
ДУШАН:
То смо увек и очекивали од ваших верности.
КРАЉИЦА:
А нарочито од прељубазног господина Кесара.
Краљ и Краљица узму се за руку, лако се поклоне и удаље с пратњом.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 129 година.