Dušan Silni/22
| ←POJAVA 12 | Dušan Silni Pisac: Milorad Popović Šapčanin POJAVA 13 |
POJAVA 14→ |
POJAVA 13
KRALj, KRALjICA s pratnjom, VUKAŠIN, BRANKO MLADENOVIĆ.
KRALjICA (pokloni se Kralju):
Danas je bila s nama u lovu i sreća.
DUŠAN:
A na čijem konju?
KRALjICA:
Na čijem? Na mom. Crnog velikog medveda ustrelili smo.
VUKAŠIN (koji je mećutim ušao s Brankom i čuo poslednje kraljičine reči, lukavo, za se, pogledav sa strane Branka):
I mi smo doveli jednog ulovljenog trivalskog vuka ali živog.
DUŠAN (oštro):
Pozvasmo našeg vlastelina Branka da otvoreno kralju kaže svoju reč.
BRANKO MLADENOVIĆ:
Gospodine kralju, tolika milost!
DUŠAN:
Je li vlastela srpska potpuno spremnaa za krunisanje?
BRANKO MLADENOVIĆ (zastane malo; odlučno):
Potpuno, gospodiie kralju!
DUŠAN:
Raspoloženje?
BRANKO MLADENOVIĆ (pogledav sumnjivo Vukašina):
Radost i veselje. Sjajnost spreme prevazići će daljinu očekivanja.
DUŠAN (pruži mu ruku):
Dakle su neosnovani glasovi koji kazuju protivno? (Pogledav u Vukašina.)
BRANKO MLADENOVIĆ:
Neosnovani.
DUŠAN:
Ipak gospodin Ćesar valja da ima jedno oko uvek budno. (Vukašin se pokloni.)
BRANKO MLADENOVIĆ:
A drugo budno oko, gospodine kralju, biće moje. (Pokloni se i on.)
DUŠAN:
To smo uvek i očekivali od vaših vernosti.
KRALjICA:
A naročito od preljubaznog gospodina Kesara.
Kralj i Kraljica uzmu se za ruku, lako se poklone i udalje s pratnjom.
|