Бено Поплесија (Робиња)2/22
| ←Шена XXI | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена двадесет и друга |
Шена двадесет и трећа→ |
ДОКТУР: Гдје идеш, о Панкрацијо? nec te ipsum erubesceris? пара те није срам di questa obbrobriosa metamorfosi [ове срамотне промјене] коју си од тебе учинио? miserabile dictu! А ти, o perfide, pessime amor, barbare, тако ли се мном ругаш, да ти није доста d' avermi [што си ме] sagittis confixum flammisque incensum цијећа једне робиње, ма ми јоштера чиниш да не могу наћ онега фамула [слугу] кому сам до рубун. At, sed, verum, ма ко је ова која ambula con il gresso timido [шеће плашљивим кораком]?
МИХОЧ: Досад сам слиједио ону немилу робињу, и не бивши је мого стигнут, тријебало ми се вратит за не бит познан. Ах; љубави; кад ће доспјет моје муке?
ДОКТУР: Ne fleveris! што ти је; o juvenkula, тер се тужиш?
МИХОЧ: Што ћеш ти од мене, скјаве од ништа?!
ДОКТУР: Немој гледат, puellula, на хаљине које носим; зашто нијесам скјав ма либер [слободан].
МИХОЧ: Или либер илi не; што ћу ја од тега? а ти што ћеш од мене?
ДОКТУР: Absit да друго хоћу него confabulare paullulum.
МИХОЧ: (Ово је зансто доктур — ма што у овијем хаљинам?!)
ДОКТУР: Нејма нитко толико pulchritudine [љепоте], коју ја у теби suspicio, aspicio, inspicio.
МИХОЧ: Како те није срам, о доктуре; ходит тако обучен по улицам?
ДОКТУР: Saltem mi conoscesti [познала си ме]! није се чудит se son demente [да сам махнит]; ако сам amante [љубавник].
Референце
уреди
