Бено Поплесија (Робиња)2/23
| ←Шена двадесет и друга | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена двадесет и трећа |
Шена двадесет и четврта→ |
ЖДЕРО (сам): Свак ко ме види реверишкава ме; ер цијени да сам доктур.
ДОКТУР: Ма ко је ови оди који интеромпа [прекида] i nostri colloquii [наше разговоре]?
МИХОЧ: Усиловаи сам одијелити се за промијенит се из овијех хаљина.
ДОКТУР: Гдје идеш, o mea bellula? ferma [стани]!
МИХОЧ: Иди отоле; махниче, на! (Овди га удара и бјежи.)
ДОКТУР: Heu me, heu me!
ЖДЕРО (сам): Ово је доктур!
ДОКТУР: Contremuere cave sonitumaqu dedere caverne! Тако ме јако удри; да ме још боли. — А ти; infame augurium, који ме си приво [лишио] од моје роге!
ЖДЕРО: Које роге?! та1апи$ срго ИЂ1 рета1, malanus quo tibi veniat, bruttus scimiones! Пара не видиш che io son dottore[да сам ја доктур]?
ДОКТУР: Ако ти нијеси него Ждеро! зато ми да’ моју тогу.
ЖДЕРО: Ego, senti, imorante [чуј, незналицо], sum doctorus, doctoratus in medio tovjernoribus, и на ти једну пес за mustachionibus.
ДОКТУР: O vergogna delle frasi Tulliane [о срамото Цицеронових фраза], свуци се из те хаљине! Гдје идеш? систе градум!
ЖДЕРО: Знам и ја да смо у граду, зато ти на и рубун и клобук, а ти мени врати бијељ и барету. (Овди се промињивају.)
ДОКТУР: Ево ти на. — Salve, o consorte de' miei studii [друже мојих наука], venerabunda toga! а ти, o pilleo [шешире], поврати alla mia fronte la gravità Socratica [мојему челу Сократову озбиљност]. — Захваливам ти, о Ждеро, et vale.
ЖДЕРО: Досад сам чинио од доктура и фино ми јe реушкало; поћу сад чинит од скјава, гдје ти њешто турски, арабски умијем. А eво апунто одовуда чеqади — ставимо се in ordem [у ред]. (Овди се замотава у бијељ.) — Саламалек, бернувала, саламалек, кукуруба, ху ха, ху ха, саламалек, кукуруба.
Референце уреди
