Бено Поплесија (Робиња)2/21
| ←Шена двадесета | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена XXI |
Шена двадесет и друга→ |
ЗАПЛЕТАЛО: Досад сам спијаво капетана, ма сам га сад оставио за доћ виђет што се чини од мога госпара Мпхоча,; сад си да је имо по мени што је жудио.
ЛИМИЦА: Non c’ è altro [нема друге], тријеба је да Заплетало извео је робињу из куће; ма како је враг уљезо?
ЗАПЛЕТАЛО: Лимица из куће капетанове! ајмех, која је ово страваганца [необична ствар]?!
ПЕРАШТАНИН: Бјеж’мо одовле, драги брате, да не би она razza renegada од капитанија изишла и да ме не би ухитил; теке не видиш онега који нас онђе спијава?
ЛИМИЦА: Bon giorno [добро јутро], Заплетало, bon giorno! на сврху изишло ти је како си жудио: твој госpар Михоч весело ће уживат робињу — пацијенца!
ЗАПЛЕТАЛО: Miser Лимица, реци ми докле ти нијесам реко! твој ће старац по твому медзу [среству] имат што је толико вријеме жудио; зато се веселиш!
ЛИМИЦА: Ти се мном ругаш.
ЗАПЛЕТАЛО: Пачек ти мном маскариш.
ПЕРАШТАНИН: Теке, ако је тако, по тило грешње тријеба да је одлетил ова робиња: није у тебе, није манко [нити] у њега — ne per scie, ne per nove, mi non so gnente [ни за 6, ни за 9, ја не знам ништа].
ЛИМИЦА: Ход’мо ми тја за виђет како ова ствар иде. (Овди иду.)
ЗАПЛЕТАЛО: Ја ие знам како је ова ствар пасала: мога госпара Михоча nије унутра, кад ови излазе из куће капетанове; будi како му драго, све ми срце дава да је за нас робиња изгубљена.
Референце
уреди
