Ал' си, душо

Ал' си, душо...  (1861)  Писац: Владимир Васић

Ал' си, душо...

Ал' си, душо, дивна стаса,

Дивна стаса вилинскога,

Мириснијем дахом дишеш,

Дахом мира рајевскога!

А те очи — двије звезде,

Пуне жара, пуне сјаја —

Аох, очи! доста пута

Мамисте ми уздисаја!

А та уста — ђул румени,

Зборе самим пољупцима,

Па се топим... аох, душо!

Благо оном кој те има!

У Берлину.

Напомена

Објављено у часопису Даница, 1862, стр. 60—61; и књизи Песме, стр. 38

Извори

• 1862. Даница. Година 3, број 4, стр. 60-61.
• Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 23.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.