Ал' си, душо
Ал' си, душо... (1861) Писац: Владимир Васић |
Ал' си, душо...
Ал' си, душо, дивна стаса,
Дивна стаса вилинскога,
Мириснијем дахом дишеш,
Дахом мира рајевскога!
А те очи — двије звезде,
Пуне жара, пуне сјаја —
Аох, очи! доста пута
Мамисте ми уздисаја!
А та уста — ђул румени,
Зборе самим пољупцима,
Па се топим... аох, душо!
Благо оном кој те има!
У Берлину.
Напомена
уредиОбјављено у часопису Даница, 1862, стр. 60—61; и књизи Песме, стр. 38
Извори
уреди- 1862. Даница. Година 3, број 4, стр. 60-61.
- Владимир Васић: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Издавачко предузеће " Народна просвета, Београд, страна 23.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.
|