Јаквинта/37

Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПРОМЕНА I

ЧИН IV
ПРОМЕНА I
У Цариграду, у двору великог војводе Кало Јована Кумана. Улазе ГРУБЕША и МРГУД.

ГРУБЕША:
Ти мислиш да бих могао успети
Ако с Грцима престо заузмем?
МРГУД:
То је, без сумње, јошт једини пут!
Зар што јо поч'о старн Радослав
Да све то сруше Бодиновићи?
Јаквинта уби краља законог
А Доброслава робом начини:
Главаре српске љуто завади
Бунећи краљи против Стевана.
Да тиме сину круну донесе.
ГРУБЕША:
Можда ће Ђорђе боље владати,
Он није ваљда срца љезиног!
МРГУД:
О, краљевићу, и ти сумњаш јошт,
Да коров никад цвеће не рађа!
Зар он да зглади силне грехове
Са мајком што их до сад почини?
ГРУБЕША:
Кукавна земљо!
МРГУД:
Спаси је, краљу!
ГРУБЕША:
Ал' шта би рекли наши жупани,
Што мирно отет престо гледају.
МРГУД:
Жупани ћуте, јер су немоћни
Да силом мача њега сурвају.
ГРУБЕША:
Они га штују.
МРГУД:
Мрзе, Светлости
ГРУБЕША:
Па кад бих силом на њих пошао.
Да их из земље српске изгоним.
Зар не бих и ја био отмичар?
МРГУД:
Ти би спаситељ био народни!
(Улази дворник.)
ДВОРНИК:
Главари српски амо дођоше
Ишту да с вама зборе светлости.
ГРУБЕША:
Главари сриски? Нека улазе,
Срцу су моме гости премили,
У њима гледам вољу народа.
(Дворник оде.)
У напред знадем да су бегунци,
Ил’ изгнанци.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.