Jakvinta/37
| ←POJAVA IX | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić PROMENA I |
POJAVA II→ |
ČIN IV
PROMENA I
U Carigradu, u dvoru velikog vojvode Kalo Jovana Kumana. Ulaze GRUBEŠA i MRGUD.
GRUBEŠA:
Ti misliš da bih mogao uspeti
Ako s Grcima presto zauzmem?
MRGUD:
To je, bez sumnje, jošt jedini put!
Zar što jo poč'o starn Radoslav
Da sve to sruše Bodinovići?
Jakvinta ubi kralja zakonog
A Dobroslava robom načini:
Glavare srpske ljuto zavadi
Buneći kralji protiv Stevana.
Da time sinu krunu donese.
GRUBEŠA:
Možda će Đorđe bolje vladati,
On nije valjda srca ljezinog!
MRGUD:
O, kraljeviću, i ti sumnjaš jošt,
Da korov nikad cveće ne rađa!
Zar on da zgladi silne grehove
Sa majkom što ih do sad počini?
GRUBEŠA:
Kukavna zemljo!
MRGUD:
Spasi je, kralju!
GRUBEŠA:
Al' šta bi rekli naši župani,
Što mirno otet presto gledaju.
MRGUD:
Župani ćute, jer su nemoćni
Da silom mača njega survaju.
GRUBEŠA:
Oni ga štuju.
MRGUD:
Mrze, Svetlosti
GRUBEŠA:
Pa kad bih silom na njih pošao.
Da ih iz zemlje srpske izgonim.
Zar ne bih i ja bio otmičar?
MRGUD:
Ti bi spasitelj bio narodni!
(Ulazi dvornik.)
DVORNIK:
Glavari srpski amo dođoše
Ištu da s vama zbore svetlosti.
GRUBEŠA:
Glavari sriski? Neka ulaze,
Srcu su mome gosti premili,
U njima gledam volju naroda.
(Dvornik ode.)
U napred znadem da su begunci,
Il’ izgnanci.
|