Јаквинта/38

Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА II

ПОЈАВА II
Долазе БРАНИСЛАВ и ВЛАСТА.

ВЛАСТА:
Наш поздрав краљу!
БРАНИСЛАВ:
Клањамо ти се!
ГРУБЕША:
Хвала, господо! Добро ми дошли!
О, како тужни изгдедате ми,
Очи вам дивљим пламом севају,
Ко да вас амо гони невоља!
ВЛАСТА:
Увређен народ из нас говори:
Спасавај, краљу, ил’ пропадосмо!
ГРУБЕША:
Пропадосте? А за што?
ВЛАСТА:
На твоме двору зар се не чује,
Јаквинте горде помамљени бес?
У крви круна запливала је.
А онај, кој је досад носио,
У гробу вечне снове борави!
О, свети краљу, немој чекати
Да подјармљена земља пропадне!
ГРУБЕША:
Ал' како? Шта ће народ мислити.
А с њим остали наши главари?
Зар нису они уз Бодиновиће?
МРГУД:
Бодиновиће народ не воли
Ал' ћутат мора, јер је немоћан.
Он тебе чека да га осветиш!
БРАНИСЛАВ:
С народом и ми српски главари
На тебе једног јоште гледамо:
Освети нас!
ГРУБЕША:
Тако ми Бога, осветићу вас!
О, како тужним срцем полазим,
Противу крви мога народа!
Опростите ми, часни главари,
Што уздах туге сада полете!
Да народ спасем морам подићи
Противу њега туђу десницу!
МРГУД:
Благослов теби народ испраћа!
ГРУБЕША:
Дај Боже, да ми служи на срећуI
МРГУД:
Ха, како сада брзо осетих
Где ми се стара воља повраћа!
Дај руку, Власто, буди весео,
Скоро ћемо се за све светити!
ВЛАСТА:
Заклињем вам се,
За сваку капљу крви невине
Поток ћу њине крви пролити,
Ма се у њему угушио сам!
БРАНИСЛАВ:
И ја сам уз вас,
Који вам пружам моју десницу,
У боју бићу вазда уз првог.
ГРУБЕША:
У ваше коло примте и мене,
За крв невину светићу вас све!
Да нисте дошли сам бих пошао,
Да погажени престо подигнем.
Овако с вама идем радије!
Император ми обећава сам,
Ако бих хтео натраг у земљу,
Он ће ме с грчком војском послати,
До сада сам се устезао све,
Ал' сад ћу рећи Кало Јовану.
Императора силног војводи,
Нек спрема војску!
МРГУД:
О, краљу, како да захвалимо?
ГРУБЕША:
Верношћу вашом. срцем искреним!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.