Jakvinta
Pisac: Dragutin Ilić
POJAVA II



POJAVA II
Dolaze BRANISLAV i VLASTA.


VLASTA:
Naš pozdrav kralju!
BRANISLAV:
Klanjamo ti se!
GRUBEŠA:
Hvala, gospodo! Dobro mi došli!
O, kako tužni izgdedate mi,
Oči vam divljim plamom sevaju,
Ko da vas amo goni nevolja!
VLASTA:
Uvređen narod iz nas govori:
Spasavaj, kralju, il’ propadosmo!
GRUBEŠA:
Propadoste? A za što?
VLASTA:
Na tvome dvoru zar se ne čuje,
Jakvinte gorde pomamljeni bes?
U krvi kruna zaplivala je.
A onaj, koj je dosad nosio,
U grobu večne snove boravi!
O, sveti kralju, nemoj čekati
Da podjarmljena zemlja propadne!
GRUBEŠA:
Al' kako? Šta će narod misliti.
A s njim ostali naši glavari?
Zar nisu oni uz Bodinoviće?
MRGUD:
Bodinoviće narod ne voli
Al' ćutat mora, jer je nemoćan.
On tebe čeka da ga osvetiš!
BRANISLAV:
S narodom i mi srpski glavari
Na tebe jednog jošte gledamo:
Osveti nas!
GRUBEŠA:
Tako mi Boga, osvetiću vas!
O, kako tužnim srcem polazim,
Protivu krvi moga naroda!
Oprostite mi, časni glavari,
Što uzdah tuge sada polete!
Da narod spasem moram podići
Protivu njega tuđu desnicu!
MRGUD:
Blagoslov tebi narod ispraća!
GRUBEŠA:
Daj Bože, da mi služi na srećuI
MRGUD:
Ha, kako sada brzo osetih
Gde mi se stara volja povraća!
Daj ruku, Vlasto, budi veseo,
Skoro ćemo se za sve svetiti!
VLASTA:
Zaklinjem vam se,
Za svaku kaplju krvi nevine
Potok ću njine krvi proliti,
Ma se u njemu ugušio sam!
BRANISLAV:
I ja sam uz vas,
Koji vam pružam moju desnicu,
U boju biću vazda uz prvog.
GRUBEŠA:
U vaše kolo primte i mene,
Za krv nevinu svetiću vas sve!
Da niste došli sam bih pošao,
Da pogaženi presto podignem.
Ovako s vama idem radije!
Imperator mi obećava sam,
Ako bih hteo natrag u zemlju,
On će me s grčkom vojskom poslati,
Do sada sam se ustezao sve,
Al' sad ću reći Kalo Jovanu.
Imperatora silnog vojvodi,
Nek sprema vojsku!
MRGUD:
O, kralju, kako da zahvalimo?
GRUBEŠA:
Vernošću vašom. srcem iskrenim!



Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.