Викизворник

Uzdisanje na prvo svoje bitje slobodno, cvileći poslednje podložno ljubavi

Uzdisanje na prvo svoje bitje slobodno, cvileći poslednje podložno ljubavi
Писац: Динко Златарић



* * *


PJESAN XX.


UZDISANJE NA PRVO SVOJE BITJE SLOBODNO, CVILEĆI

P0SLEDNJE PODLOŽNO LJUBAVI.


   Veselo provođali moje dni u slavi,
slobodan čijem hođah, daleče ljubavi.
   Zašto mi sveđ miran biješe duh i tilo,
biješe mi sladak san i bitje sve milo.
   A odkle ljuven stril i uza znah što je, 5
obujmi tužan cvil radosti sve moje.
   Od svud me hud poraz i smeća zla tiri,
i ništor ne ima vlas da nemir moj smiri,
   neg samo ljuveni drag pogled ki neće,
nu stoji proć meni pun srdžbe odveće; 10
   pače mi smrtni boj naviješta i tvori,
ter ne vim nać pokoj, neg mi sve domori,
   ni ufam s tugama da se ću rastavit,
dokle me smrt sama ne bude izbavit.

Izvor

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str.177, Zagreb, 1899


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
Преузето из „https://sr.wikisource.org/w/index.php?title=Uzdisanje_na_prvo_svoje_bitje_slobodno,_cvileći_poslednje_podložno_ljubavi&oldid=51735”