Уздисање на прво своје битје слободно, цвилећи последње подложно љубави
Уздисање на прво своје битје слободно, цвилећи последње подложно љубави Писац: Динко Златарић
ПЈЕСАН XX.
УЗДИСАЊЕ НА ПРВО СВОЈЕ БИТЈЕ СЛОБОДНО, ЦВИЛЕЋИ
П0СЛЕДЊЕ ПОДЛОЖНО ЉУБАВИ.
Весело провођали моје дни у слави,
слободан чијем хођах, далече љубави.
Зашто ми свеђ миран бијеше дух и тило,
бијеше ми сладак сан и битје све мило.
А одкле љувен стрил и уза знах што је, 5
обујми тужан цвил радости све моје.
Од свуд ме худ пораз и смећа зла тири,
и ништор не има влас да немир мој смири,
нег само љувени драг поглед ки неће,
ну стоји проћ мени пун срџбе одвеће; 10
паче ми смртни бој навијешта и твори,
тер не вим наћ покој, нег ми све домори,
ни уфам с тугама да се ћу раставит,
докле ме смрт сама не буде избавит.
Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр.177, Загреб, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.
