U smrt gospodina Šimuna Zlatarića oca svoga Писац: Динко Златарић
* * *
Dali nas, ćaćko moj, smrt ljuta razdijeli,
ka skonča život tvoj, a mene razcvijeli?
Život se moj čini gorčiji od smrti,
ter trajem gorke dni, pokle me ođe ti.
Ti, ćaćko, svijećaše mojojzi tamnosti, 5
i slatke stvaraše sve moje gorkosti.
Komu ću, jaoh! od sad misli me odkriti,
i moga srca jad na uzdano izriti?
Tko mi će vijeran svit i nauk dat veće,
kim se ću slobodit od prike nesreće? 10
Sve moje istraja veselje sad s tobom,
ter mira ne imam ja neg zlu rat sam sobom.
Lje mi je razgovor, gdi slavan i čestit
u višnji stupi dvor u kom ćeš u vik bit,
bez konca i broja u dobrijeh ka stignut 15
vazda ti nastoja od nebi slideć put.
Izvor
Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XXI, Djela Dominika Zlatarića, str. 157, Zagreb, 1899
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.