У смрт господина Шимуна Златарића оца свога

У смрт господина Шимуна Златарића оца свога
Писац: Динко Златарић



* * *


     Дали нас, ћаћко мој, смрт љута раздијели,
ка сконча живот твој, а мене разцвијели?
     Живот се мој чини горчији од смрти,
тер трајем горке дни, покле ме ође ти.
     Ти, ћаћко, свијећаше мојојзи тамности, 5
и слатке ствараше све моје горкости.
     Кому ћу, јаох! од сад мисли ме одкрити,
и мога срца јад на уздано изрити?
     Тко ми ће вијеран свит и наук дат веће,
ким се ћу слободит од прике несреће? 10
     Све моје истраја весеље сад с тобом,
тер мира не имам ја нег злу рат сам собом.
     Ље ми је разговор, гди славан и честит
у вишњи ступи двор у ком ћеш у вик бит,
     без конца и броја у добријех ка стигнут 15
вазда ти настоја од неби слидећ пут.


Извор

Стари писци хрватски, Југославенска академија знаности и умјетности, књига XXI, Дјела Доминика Златарића, стр. 157, Загреб, 1899


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Златарић, умро 1613, пре 411 година.