Ti želiš nemila, da mi prij' dođe smrt
podrit duh iz tila i u prah tilo strt;
i da se spomena ostavi u zabit
od moga imena, ter zginem vas na svit.
Ričmi to i dili ti kažeš i tvoriš,5
a čemu ti omili da me tač umoriš?
čemu ja za nać mir, na pogled ljuveni
nasrćem, jak lipir na plamen ognjeni?
Ah da znaš, gospoje, kom ganut silosti
ja dođem pri(d) tvoje andioske liposti, 10
ne bi mi imala pritužnu za zlo vik,
neg bi još iskala smiluć se dat mi lik.
Jer slidim tvoj ukras, ne moguć bez tebe
živiti jedan čas, kako sam bez sebe.
U toj sam ili kriv ili prav, kako hoć, 15
mogu bit s tebe živ i s tebe život oć.
Ti s' moja gospoja, ti rados, ti pokoj,
ti slatka smrt moja i mili život moj.
