Ти желиш немила, да ми приј' дође смрт
подрит дух из тила и у прах тило стрт;
и да се спомена остави у забит
од мога имена, тер згинем вас на свит.
Ричми то и дили ти кажеш и твориш,5
а чему ти омили да ме тач умориш?
чему ја за наћ мир, на поглед љувени
насрћем, јак липир на пламен огњени?
Ах да знаш, госпоје, ком ганут силости
ја дођем при(д) твоје андиоске липости, 10
не би ми имала притужну за зло вик,
нег би још искала смилућ се дат ми лик.
Јер слидим твој украс, не могућ без тебе
живити један час, како сам без себе.
У тој сам или крив или прав, како хоћ, 15
могу бит с тебе жив и с тебе живот оћ.
Ти с' моја госпоја, ти радос, ти покој,
ти слатка смрт моја и мили живот мој.
