Sladoje, po dilu pjesnivče pjesnivi,
Tako te kroz vilu ljuven gnjiv ne ognjivi!
Tako te ne rani, jakino Ljubmira,
Po svitu zamani goršticu ki tira!
Ke s' složil jur pjesni, pošlji m' ih, moj Slado, 5
Cić stare prijazni, molim te prirado.
Jeda, mi dai one dadu smih izvidni,
Čim da mi ne zvone skoro dan poslidni.
Ar smiješnom besidom ako mi ne daš lik,
Umrijet ću nevidom, meni je kratak vik! 10
U grozah er tonu vas nezdrav i bolan,
Kako da u Stonu budem stal nevoljan.
Tamno dan, plačno noć provodim bez mira,
A držat duh ni moć, srce se podira.
Ni pića ni pitje, ništa mi ne prudi, 15
Neg venem jak cvitje kad sjever oprudi.
Vidivši seljanku prilipšu ner vilu,
Visoku i tanku, rumenu i bilu,
Gdi gre s bogomolje sve tiha stupaja,
Uzcafti njom polje jak cvitjem od raja. 20
Ne mogu t' skazati ni blizu lipos nje,
Tijem volim mučati neg rijeti od manje.
Ki godi nju vide, da je najstari kmet,
Sva mu svijes otide i pamet u zamet.
A da ja ne žudim u mlados najlipšu 25
I kroz tu da štedim prijat ku perlipšu,
Budem se kušati, nu dotle, prijatelju,
Molbu mi ne krati od tebe ku želju.
Pošlji mi tve slike ali su, dim, pjesni,
Ke s' složil kroz smihe ali kroz ljuvezni.
Tol' ih neć poslati, glavni mi ć' bit krvnik,
Ki mož' a neć' dati mom srcu dai taj lik.
Zvati ću osvetu, ljubi te smamila,
Sve t' službe u štetu, zla te kob slidila!
Ne čin se još kleti, er bolan što kune,
Višnji ga osveti, kletve se ispune!
