Skupiše se bratja prid oca Jakoba svi zaedno.
Jozef govori:
Noćaska, bratjo, spah u njeki noćni čas
gdje srpom s vami žnjah po nivi žitni klаs;
i taj sam sanak snio, a to zna bog živi,
ručicu gdi bjeh svio od klasa na njivi
i vaše ručice prid mojom padahu 5
po zemlji ničice ter joj se klanjahu.
Zato bih rad znati, što srce mê želi,
tko mi će kazati što sanak moj veli.
Tiem, bratjo, svak sada po jednu gonetaj
čemu se priklada zlamenit sanak taj: 10
je li ka udaća, ka želi dobru čes,
ali se obraća a žalos i boles.
Jedan brat ostalijem govori:
No, bratjo, slušajte što Jozef sad veli
i dobro kušajte izgovor što želi,
da mu san tomači, jeda što izruči, 15
da nas svieh potlači pod noge i skuči.
Drugi brat Jozefu govori:
Đake ćeš u nèčas učinit svaku stvar,
kraljevat svrhu nas i bit nam gospodar,
poda se da staviš s vladanjem gospostvo
i da nas potlačiš i staviš u ropstvo, 20
da ti se klanjamo prid tobom jednaga
i da sve strajemo imanje i blaga.
Jozef viđe drugi san, objavi ga i govori:
Truđahan ležeći prid zorom njeki dan
vidio sam ja speći, moj oče ovi san;
govoru istinu praveći sad tebi, 25
sunačce gdi sinu i mjesec na nebi
i zviezdâ jedanaes prid njime još stahu
ter mi se svaki čas priklonoi klanjahu.
Jakob sinu Jozefu govori:
Ne tlapi neg muči, jeda čes probaviš,
i sasma odluči sanak da ostaviš ; 30
еr ne znam što je to da mojoj starosti
zadavaš nepokoj i trudne žalosti.
Da li ću po sebi a majka starica
klanjat se ja tebi i ostala braćica,
ter nas hoć podložit pod tvoje vladanje 35
a sebe uzmnožit i svoje imanje?!
Opet Jakob ostalijem sinovom govori:
Sprav'te se vi sada, о sinci primili,
u polje za stada koja ste gojili,
ter ovce strižite sve u božje ime
i sire sirite, zašto je i brime. 40
Sve čin'te bez grieha, nu s bogom pošljite
i na stan dva mieha sirenja pošlite;
i tamo kad bude ter vam se prigodi,
pošljite dvie grude i masla štogodi;
i kisjela mlieka nemojte zabiti, 45
er veće nie lieka neg ljeti to piti,
Nu se sad odprav'te; bog s vami u družbi,
a sa mnom ostav'te Jozefa na službi:
neka nam bljude stan, sa mnom će ostati,
dokle se njeki dan ki od vas povrati. 50
Jedan od sinova odgovara:
To tvoje rečnje — tako nas bog združi!
na tvoje poštenje da se sve opsluži;
mi ćemo spravno poć hotjenju po tvomu
i s tobom ovdi oć Jozefa na domu;
znam da nie ta družba srčana i virna, 55
tu je plač i tužba i žalos nemirna.
Drugi od sinova govori:
Sunce [jur] zapada, jure je prišla noć:
hrlimo put stada — ka[d] ćemo tamo doć?
Bisake nu sprav'te, ter da se putuje
i brašna postav'te i svo što trebuje; 60
mimo sve ognjilo nemojte zabiti,
kosor i oštrilo i čiem ćemo piti,
lemješe i rala i klasnu motiku
i gvozdja ostala čien s' lazine siku.
Jedan zahvali i govori:
Kraljeva svjetlosti, tvrdo se zahvali
na svakoj milosti koju smo prijali! 2070
Jozef govori:
O kralju počteni, ovo je sluga tvoj,
roditelj ljuveni i otac dragi moj.
Kralj Jakobu govori:
Da s' blažen od boga, sudi te počten glas,
od kraljestva moga biti će svaka čas;
nu rad bih ja znati, neka sam stanovit, 2075
da budeš kazati koliko ima t' lit.
Jakob kralju odgovara:
Otkoli ja postah, о kralju, na noge,
tužice sve poznah i žalosti mnoge!
sto i tries godišta do sada ja skupih,
koje sve za ništa kako san oćutih; 2080
tako sam putovao, pravo t' je sad rieti,
i velmi tugovao, otkli sam na svieti.
Nu ne ima sluga tvoj od spoznanja svieta,
o kralju, tolikoj godišta i ljeta,
koliko imaše oci naši stari, 2085
i sve zlo poznaše i žalosne stvari;
zašto sviet tiem plaća, na kom nie radosti,
i svako obraća veselje u žalosti.
Sad, kralju počteni i velmi uzmnožit,
bog ti dal doge dni uživat ovi svit, 2090
ovi sviet uživat kreposno zadosti
i u goju pribivat u svakoj radosti.
A sada bog s tobom, о kralju izbrani,
ki mene i moj dom poljubi i shrani
ljuveno i milo, i pod tvoj kril stavi 2095
i takoj toj dilo našao gori u slavi!
Pokloni se Jakob kralju i ostali sinovi, i otidoše u grad Ġesen; i tuj su pribivali s bogom i s mirom sva općina.
A m e n!
Svrha.
