Скупише се братја прид оца Јакоба сви заедно.
Јозеф говори:
Ноћаска, братјо, спах у њеки ноћни час
гдје српом с вами жњах по ниви житни клас;
и тај сам санак снио, а то зна бог живи,
ручицу гди бјех свио од класа на њиви
и ваше ручице прид мојом падаху 5
по земљи ничице тер јој се клањаху.
Зато бих рад знати, што срце мê жели,
тко ми ће казати што санак мој вели.
Тием, братјо, свак сада по једну гонетај
чему се приклада зламенит санак тај: 10
је ли ка удаћа, ка жели добру чес,
али се обраћа а жалос и болес.
Један брат осталијем говори:
Но, братјо, слушајте што Јозеф сад вели
и добро кушајте изговор што жели,
да му сан томачи, једа што изручи, 15
да нас свиех потлачи под ноге и скучи.
Други брат Јозефу говори:
Ђаке ћеш у нèчас учинит сваку ствар,
краљеват сврху нас и бит нам господар,
пода се да ставиш с владањем госпоство
и да нас потлачиш и ставиш у ропство, 20
да ти се клањамо прид тобом једнага
и да све страјемо имање и блага.
Јозеф виђе други сан, објави га и говори:
Труђахан лежећи прид зором њеки дан
видио сам ја спећи, мој оче ови сан;
говору истину правећи сад теби, 25
суначце гди сину и мјесец на неби
и звиездâ једанаес прид њиме још стаху
тер ми се сваки час приклонои клањаху.
Јакоб сину Јозефу говори:
Не тлапи нег мучи, једа чес пробавиш,
и сасма одлучи санак да оставиш ; 30
ер не знам што је то да мојој старости
задаваш непокој и трудне жалости.
Да ли ћу по себи а мајка старица
клањат се ја теби и остала браћица,
тер нас хоћ подложит под твоје владање 35
а себе узмножит и своје имање?!
Опет Јакоб осталијем синовом говори:
Справ'те се ви сада, о синци примили,
у поље за стада која сте гојили,
тер овце стрижите све у божје име
и сире сирите, зашто је и бриме. 40
Све чин'те без гриеха, ну с богом пошљите
и на стан два миеха сирења пошлите;
и тамо кад буде тер вам се пригоди,
пошљите двие груде и масла штогоди;
и кисјела млиека немојте забити, 45
ер веће ние лиека нег љети то пити,
Ну се сад одправ'те; бог с вами у дружби,
а са мном остав'те Јозефа на служби:
нека нам бљуде стан, са мном ће остати,
докле се њеки дан ки од вас поврати. 50
Један од синова одговара:
То твоје речње — тако нас бог здружи!
на твоје поштење да се све опслужи;
ми ћемо справно поћ хотјењу по твому
и с тобом овди оћ Јозефа на дому;
знам да ние та дружба срчана и вирна, 55
ту је плач и тужба и жалос немирна.
Други од синова говори:
Сунце [јур] запада, јуре је пришла ноћ:
хрлимо пут стада — ка[д] ћемо тамо доћ?
Бисаке ну справ'те, тер да се путује
и брашна постав'те и сво што требује; 60
мимо све огњило немојте забити,
косор и оштрило и чием ћемо пити,
лемјеше и рала и класну мотику
и гвоздја остала чиен с' лазине сику.
Један захвали и говори:
Краљева свјетлости, тврдо се захвали
на свакој милости коју смо пријали! 2070
Јозеф говори:
О краљу почтени, ово је слуга твој,
родитељ љувени и отац драги мој.
Краљ Јакобу говори:
Да с' блажен од бога, суди те почтен глас,
од краљества мога бити ће свака час;
ну рад бих ја знати, нека сам становит, 2075
да будеш казати колико има т' лит.
Јакоб краљу одговара:
Отколи ја постах, о краљу, на ноге,
тужице све познах и жалости многе!
сто и триес годишта до сада ја скупих,
које све за ништа како сан оћутих; 2080
тако сам путовао, право т' је сад риети,
и велми туговао, откли сам на свиети.
Ну не има слуга твој од спознања свиета,
о краљу, толикој годишта и љета,
колико имаше оци наши стари, 2085
и све зло познаше и жалосне ствари;
зашто свиет тием плаћа, на ком ние радости,
и свако обраћа весеље у жалости.
Сад, краљу почтени и велми узмножит,
бог ти дал доге дни уживат ови свит, 2090
ови свиет уживат крепосно задости
и у гоју прибиват у свакој радости.
А сада бог с тобом, о краљу избрани,
ки мене и мој дом пољуби и схрани
љувено и мило, и под твој крил стави 2095
и такој тој дило нашао гори у слави!
Поклони се Јакоб краљу и остали синови, и отидоше у град Ġесен; и туј су прибивали с богом и с миром сва опћина.
А м е н!
Сврха.
