Za pira g. Antuna di Giorgi, vlastelina dubrovačkoga
Писац: Игњат Ђурђевић



* * *


   Sad je vrieme! s neba doli,
stižuć vjetre brziem koli,
   k oviem draziem tiek upravi,
liepa majko od ljubavi,
   neka siđu s tobom odi 5
svi krilati tvo'i porodi,
   da čiem krila svo'a sjedine,
pernicu im rajsku učine.
   Ti njih oba primi u krilu,
neka združe ljubko i milo 10
   usta s ustim. s licem lice
ko dvie tvoje golubice.
   Ti obujmi mladca tvoga
daždom meda ljuvenoga,
   neka ćuti sa svom vlasti 15
sve najslađe skrovne slasti.
   Otri suzo ti, božice.
s lica sramne vjerenice
   i strah digni njoj ureda,
igri u sladkoj da ne preda, 20
   čim mi odi svi jednako
svjetujemo zeta ovako:
   „Srećni zete, ako ikada,
lovac budi djelom sada:
   zno'i se i trudi, lovče izbrani, 25
trči, stigni, hita' i rani.
   er Venere lovce ljubi
cieć Adona, koga izgubi".



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.