За пира г. Антуна ди Гиорги, властелина дубровачкога
Писац: Игњат Ђурђевић



* * *


   Сад је вриеме! с неба доли,
стижућ вјетре брзием коли,
   к овием дразием тиек управи,
лиепа мајко од љубави,
   нека сиђу с тобом оди 5
сви крилати тво'и породи,
   да чием крила сво'а сједине,
перницу им рајску учине.
   Ти њих оба прими у крилу,
нека здруже љубко и мило 10
   уста с устим. с лицем лице
ко двие твоје голубице.
   Ти обујми младца твога
даждом меда љувенога,
   нека ћути са свом власти 15
све најслађе скровне сласти.
   Отри сузо ти, божице.
с лица срамне вјеренице
   и страх дигни њој уреда,
игри у сладкој да не преда, 20
   чим ми оди сви једнако
свјетујемо зета овако:
   „Срећни зете, ако икада,
ловац буди дјелом сада:
   зно'и се и труди, ловче избрани, 25
трчи, стигни, хита' и рани.
   ер Венере ловце љуби
циећ Адона, кога изгуби".



Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Игњат Ђурђевић, умро 1737, пре 287 година.