PJESAN 159
Što no je ružna stvar ušima slišati,
nie trijebi toj nigdar u pisma legati.
Togaj cić moj ti svjet, ne legaj toj nigdar,
jer ne čuh na saj svijet do danas grubšu stvar.
Prem je toj za žene i ljudi od ništa, 5
ke krijepos ne scijene, neg takaj smetlišta.
Govoru ovo vam, što bih ja činio,
jer mi je bio sram kad sam toj vidio.
Togaj te molim rad, kom ovi lis imaš,
za moju ljubav sad na oganj da ti daš. 10
Ako li stvari hoć' krjeposne legati,
toga ćeš lasno moć do volje imati,
najliše od onijeh, ki ljube pošteno,
od vila od svojijeh što pišu ljuveno.
Mnokrat su žalosne njih pjesni te vele, 15
a mnokrat kreposne, a mnokrat vesele;
a nije kako tuj poganijeh sramota;
molim te toj me čuj, tako ti života!.