ПЈЕСАН 159
Што но је ружна ствар ушима слишати,
ние тријеби тој нигдар у писма легати.
Тогај цић мој ти свјет, не легај тој нигдар,
јер не чух на сај свијет до данас грубшу ствар.
Прем је тој за жене и људи од ништа, 5
ке кријепос не сцијене, нег такај сметлишта.
Говору ово вам, што бих ја чинио,
јер ми је био срам кад сам тој видио.
Тогај те молим рад, ком ови лис имаш,
за моју љубав сад на огањ да ти даш. 10
Ако ли ствари хоћ' крјепосне легати,
тога ћеш ласно моћ до воље имати,
најлише од онијех, ки љубе поштено,
од вила од својијех што пишу љувено.
Мнократ су жалосне њих пјесни те веле, 15
а мнократ крепосне, а мнократ веселе;
а није како туј поганијех срамота;
молим те тој ме чуј, тако ти живота!.
