Pjesan 142 (Nikola Nalješković)

Pjesan 145. (142) Писац: Никола Наљешковић

* * *

 

145. (142)

Mnogo ti dobar dan, jedina gospođe,
     ovo ti rob vjeran, daleko ki t'pođe,
koji ti ostavi ne zlato ni blago
     za bil'jeg ljubavi, neg srce pridrago,
a sobom odnese za ljubav veliku 5
     tve rajske urese i tvoju priliku.
Ah, blažen dan ovi ki moje radosti
     ljuvene ponovi, a skrati žalosti,
koji mi ljuveno dopusti celivat
     tve lice rumeno, i l'jepos uživat. 10
Jeda nam da sreća, moj cvite, da naša
     ljubav se to veća i rados uzmnaža.
I da nam stvar ina tu rados ne svrši
     nego smrt jedina kad obadva sprži.

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Наљешковић, умро 1587, пре 437 година.